Zdravo svima Đuka je sa vama i početak ovog tutoriala bih započeo od nekih osnova programiranja, tako da ću vam prvo i ukratko opisati alate koje koristimo za programiranje kao što su programski editori, kompajleri, interpreteri, debageri i integrisana razvojna okruženja.
Programske editore koristimo za kreiranje i modifikaciju programa, jedan od najpopularnijih programskih editora je notepad ++ skojim će mo raditi u nekom od sledećih tutoriala.
Zatim kompajleri prevode izvorni kod u mašinski kod kako bih procesor mogao da ga izvršava. U prošlosti su kompajleri bili ne integrisani prevodioci izvornog koda ali danas se integrišu sa programskim editorima kako bih se stvorilo integrisano razvojno okruženje za programiranje.
Interpreteri su nešto slično kao kompajler razlika je u tome sto kompajler vrši konverzaciju koda samo jednom dok interpreter uglavnom konverzuje kod pri svakom pokretanju programa. Oni nam uglavnom pomažu u konstrukciji programa tako što pružaju okruženje za izvršenje programa kojeg možemo mnogo bolje pratiti i kontrolisati. Zatim debageri to su programi koje koristimo za testiranje, indetifikovanje izvora greške i njenog odklanjanja i često su integrisani sa razvojnim okruženjima, e kad smo već kod integrisanih razvojnih okruženja, jedno od njih s kojim će mo raditi je Microsoft Visual Studio on je integrisano razvojno okruženje i koristi se za razvoj konzolnih i Grafičkih aplikacija zajedno sa Windows Forms ili WPF aplikacijama, web sajtovima, web aplikacijama itd.
U Visual Studio je uključen i editor koda koji podržava IntelliSense kao i code refactoring o kojima cu vam govoriti malo kasnije. Takođe sadrži integrisani Debager, kompajler i još dosta dodataka koji nam za sad nisu potrebni, pored C# podržava i različite programske jezike koje sada takodje nećemo pominjati. Microsoft Visual Studio možete preuzeti sa njihovog sajta http://www.microsoft.com/visualstudio/eng/downloads. verzija koju koristim u tutorialima je microsoft Visual Studio Ultimate 2012. Ukoliko ne znate da ga instalirate potražite tutorial o instalaciji na you tube.
kako bih ste ga preuzeli kliknite na http://www.microsoft.com/visualstudio/eng/downloads, zatim uradite sledeće, u desnom gornjem uglu kliknite na Visual Studio Ultimate 2012 90-day trial instal now. Visual Studio Ultimate 2012 i zatim pokrenite proces pomoću ikone koja se nalazi u folderu downloads i pratite uputstva.

Zatim što se tiče see sharpa, on je objektno orijentisan programski jezik, e sad verovatno se pitate šta su to objektno orijentisani programski jezici, uprošteno rečeno to je vrsta programiranja koja reprezentuje objekte, na primer ako je objekat avion onda taj objekat ima i atribute a to su boja, dužina, širina, visina, težina, broj mesta, max.brzina itd. sa ovim smo zakljucili da objekti imaju neke atribute, ali takodje imaju i metode, metode su ustvari procedure ili radnje koje objekat izvršava i koje se nalaze unutar klasa i povezane su sa tim klasama, u ovom slučaju metode bi bile da se avion krece ili avion stoji. Ona ustvari opisuje ponasanje objekta. E sada se verovatno pitate a šta su klase, pokušaću da vam objasnim kroz primer. Ovako, prvo kod početka programiranja imamo namespace recimo da je to radni prostor koji će mo nazvati okean, i nek u tom okeanu imamo klasu koja se zove brod, ta klasa brod je trenutno šablon, ali ako upravljamo brodom taj šablon postaje objekat u sistemu, dakle mi toj klasi brod možemo menjati i dodavati atribute kao što je: farbanje, nadogradjivanjem dodatnih motora i slično, dakle taj brod ima neki svoj život u sistemu, i njegovo životno trajanje zavisi od njegove namene. Na primer ako nam je brod bio potreban samo da pređemo s jednog kraja obale na drugi, posle toga ga mozemo uništiti ali ako nismo sigurni da li će nam opet zatrebati ili ne, tada je najbolje da ga sačuvamo. I još da na pomenem da se u klase mogu stavljati druge klase i u namespace radne prostore mogu stavljati drugi radni prostori.
Naime, kada sistem započne pokretanje aplikacije, on prvo pokušava da identifikuje metod Main, u bilo kojoj klasi, bilo kog dela sistema. Kada pronađe ovaj metod, sistem označava klasu unutar koje se ovaj metod nalazi kao polaznu tačku programa i počinje izvršavanje metode Main. Ali, šta ukoliko sistem naiđe na više Main metoda u različitim klasama? Koja će biti tretirana kao polazna tačka programa? Zapravo, ni jedna. Ukoliko unutar njega postoji više od jedne Main metode, program će prijaviti grešku.